Nakon više od pola veka, misija Artemis II označava istorijski trenutak kada se ljudska posada ponovo vraća na naš prirodni satelit. Ova misija predstavlja hrabar korak ka trajnom prisustvu čoveka na drugim svetovima.
Artemis II je prva misija sa posadom u okviru NASA-inog programa Artemis. Cilj je desetodnevni let oko Meseca koji će testirati sisteme za održavanje života u kapsuli Orion. Ovaj let postavlja temelje za Artemis III – misiju koja će spustiti prvu ženu i prvu osobu druge rase na površinu Meseca.
Četvoro astronauta su pažljivo birani lideri koji predstavljaju najbolje od čovečanstva:
Ova misija nije samo naučni eksperiment. Ona je inspiracija za "Artemis generaciju" koja sanja o Marsu i dalekim zvezdama.
Nakon što su obišli daleku stranu Meseca, gravitacija je prirodno povukla kapsulu Orion nazad ka Zemlji. Ovaj put se naziva „slobodna povratna trajektorija“, što znači da letelica koristi fiziku svemira da bi se vratila bez prevelike potrošnje goriva.
Pri povratku, Orion je udario u Zemljinu atmosferu brzinom od skoro 40.000 km/h. Kapsula je koristila inovativnu tehniku „preskakanja“ (skip entry) – bukvalno se jednom odbila o atmosferu kao kamen o vodu, kako bi smanjila brzinu i toplotno opterećenje pre konačnog spuštanja. Toplotni štit je morao da izdrži temperature od neverovatnih 2.800°C.
Odmah nakon sletanja, astronauti su prošli kroz detaljne medicinske preglede. Nakon što su proveli deset dana u mikrogravitaciji i visokom zračenju van magnetnog polja Zemlje, naučnici su analizirali kako je putovanje uticalo na njihovo zdravlje. Podaci prikupljeni tokom Artemis II misije su presudni za bezbednost astronauta koji će u sledećoj misiji, Artemis III, zapravo hodati po južnom polu Meseca.
